Članovi žirija

Žiri čine predstavnici Privredne komore Srbije,  Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i istaknuti stručnjaci u brojnim oblastima, koji će na osnovu svog iskustva i znanja oceniti prijavljena preduzeća.

 

Ovogodišnji žiri čine:

 

Marko Čadež

Marko Čadež
predsednik Privredne komore Srbije 

Marko Čadež je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) i član  Borda direktora Evrokomora (EUROCHAMBRES) iz reda zemalja van EU. Na funkciju predsednika PKS izabran je u decembru 2014, sa mesta potpredsednika zaduženog za modernizaciju komorskog sistema i direktora predstavništava Komore u Nemačkoj i Austriji. Član je Ekonomskog saveta Razvojne agencije Srbije. Obavljao je  funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).
 
Stručnjak je za srpsko - nemačke odnose i komunikacije i jedan od osnivača i član UO Foruma Srbija-Nemačka.
 
Rođen je 1. juna 1977. godine u Beogradu. Školovao se u Nemačkoj, gde je 2001. diplomirao na Akademiji za marketinške komunikacije u Frankfurtu.
 
Od 2003. do dolaska u Privrednu komoru Srbije, radio je u Ambasadi Nemačke u Beogradu – gotovo deceniju kao portparol Ambasade. Bio je i koordinator nemačke medijske kuće Deutsche Welle za Srbiju i Crnu Goru i koordinator programa i savetnik za politička pitanja i komunikacije pri Fondaciji Konrad Adenauer u Beogradu.
 
Govori nemački i engleski.

 

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović
Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović je rođena 4. jula 1951. godine u Rači. Osnovnu i srednju školu završila je u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske, doktorske studije i specijalizaciju iz neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.


U više mandata bila je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore. U prelaznoj Vladi Republike Srbije bila je ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije. Obavljala je funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine, kao i funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije, od početka aprila do kraja maja 2012. godine. Od 2012. do 2014. godine bila je ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije.


Redovni profesor, šef Katedre za psihijatriju i prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Kragujevcu. Bila je najmlađa žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji i osnivač je dnevne Psihijatrijske bolnice. Obavljala je funkciju direktora Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine, a od 2014. do 2016. godine bila je direktor Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević" u Beogradu.

Od avgusta 2016. godine obavlja funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za demografiju i populacionu politiku. Na ovu poziciju je kandiduje stručnost, iskustvo, postignuti rezultati u dosadašnjoj karijeri, kao i činjenica da je obavljala funkcije predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u punom mandatu, ministra za brigu o porodici i ministra zdravlja.

Autor je sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave i jedan je od autora tri udžbenika za studente posle diplomske nastave. Autor je i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova. Nosilac je priznanja Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Povelje za doprinos zdravstvu grada Kragujevca, kao i Đurđevdanske nagrade.

Hobi joj je čitanje, pisanje, odlazak u pozorište, a slobodno vreme najviše voli da provodi sa unucima Filipom i Ninom.

Član je Udruženja psihijatara Srbije, a obavljala je i funkciju predsednika ovog udruženja u dva mandata. Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine.

 

Zoran Đorđević

Zoran Đorđević 
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Rođen je u Beogradu 11. februara 1970. godine. Završio je Školu nacionalne odbrane - Visoke studije bezbednosti i odbrane. U fazi je završetka doktorskih studija iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju.
 
Master je ekonomskih nauka - oblast: Međunarodno bankarstvo i finansije, zajednički program na engleskom jeziku Univerziteta Panteion, Atina Grčka - Fakulteta za društvene i političke nauke i Fakulteta za međunarodnu ekonomiju, Beograd. Profesionalno iskustvo sticao je na rukovodećim pozicijama u oblasti finansijskog i izvršnog menadžmenta u renomiranim domaćim i međunarodnim kompanijama. Usko je usmeren na međunarodne finansije i bankarstvo, finansijsku kontrolu i upravljanje, finansijsko izveštavanje i reviziju. Od 2012. do izbora za ministra odbrane 2016. godine bio je državni sekretar u Ministarstvu odbrane, a od avgusta 2016. godine Ministar odbrane.
 
Predsednik je Političkog saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije (Rezolucija UN 1325) i Nacionalni direktor za naoružanje. Objavio je više radova u vodećim domaćim i stranim naučnim i stručnim časopisima iz ekonomije i finansija i više (članaka) radova u "Vojnom delu" i časopisu "Računovodstvo". Stekao je više uglednih profesionalnih sertifikata. Član je udruženja Mensa Srbija. Govori engleski i ruski jezik. Odslužio je vojni rok (1988/1989). Oženjen je, otac je ćerke i sina.

 

Goran Knežević

Goran Knežević
Ministar privrede

Rođen je 1957. godine u Banatskom Karlovcu. Osnovnu i srednju školu završio je u Zrenjaninu, a diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. 

Od 1983. do 1990. godine radio je u Kombinatu „Servo Mihalj Zrenjanin“, a od 1990. do 2000. godine obavljao funkciju generalnog direktora kompanije „Servo Mihalj Turist“. 

Bio je predsednik Izvršnog odbora SO Zrenjanin i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Od 2004. do 2009. godine bio je na funkciji predsednika Opštine Zrenjanin, nakon čega i prvi gradonačelnik Zrenjanina. Kao gradonačelnik Zrenjanina bio je dobitnik prestižnog priznanja "Gradonačelnik s vizijom", kao najbolji lider jedne lokalne samouprave u Srbiji, dok je Zrenjanin istovremeno proglašen "Gradom budućnosti". 

Aktivno se bavio sportom kao košarkaš zrenjaninskog "Kombinata Servo Mihalj", novosadske "Vojvodine" i beogradskog "Partizana". Bio je reprezentativac SFRJ. Igrao je u timu KK „Partizan“ u sezoni 1978/1979 kada je klub osvojio titulu šampiona Jugoslavije, trofej kupa Jugoslavije i trofej evropskog kupa „Radivoje Korać“. Od 2005. do 2006. godine obavljao je funkciju predsednika Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore. 

Bio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije od jula 2012. do septembra 2013. godine. Obavljao je posao savetnika generalnog direktora NIS a.d. Novi Sad od oktobra 2013. do kraja juna 2014. godine, kada je imenovan na funkciju člana Odbora direktora NIS a.d. Novi Sad. 

Od avgusta 2016. obavlja funkciju ministra privrede u Vladi Republike Srbije. 

Član je Srpske napredne stranke.  Oženjen, otac četvoro dece.

 

Ilija Cerović

Ilija Cerović
v.d. direktora Televizije Srbije
Glavni i odgovorni urednik Obrazovno-naučnog programa

Ilija Cerović rođen je 30.05.1961. godine u Tušinji, Crna Gora. Završio je Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu 1985. godine, sa zvanjem Diplomirani arheolog – praistoričar.

Od 1986. do 1991. godine radi u Arheološkoj zbirci Crne Gore u Podgorici kao arheolog, gde stiče stručno zvanje kustosa.

Od 1991. godine započinje honorarni rad, a od 1996. godine stiče i stalno zaposlenje u RTS. U tadašnjoj Naučnoj redakciji do 2001. godine radi sa zvanjem – urednik emisije. Za to vreme autor i urednik je preko 250 emisija, intervjua i serija naučno-istraživačkog, dokumentarnog i naučno-popularnog žanra, među kojima se posebno pamte emisije – serije Naučni leksikon, Arheološko leto, Šarkamen – antička carska palata?, Prolazak keltskog konjanika, MEDIJANA 2000., Istorija srpske arheologije, ECCE HOMO – Dragoslav Srejović, Papirni fenix, VIMINACIUM – Lumen Meum, INOVACIJE – korak dalje, Razotkrivanje zaborava, Znak nove ere, ...

Od oktobra 2001. do marta 2012. godine radi na mestu Odgovornog urednika Naučne redakcije. Novim konceptom programa i stvaranjem preduslova za njegovu realizaciju snimljeno je više naučno-popularnih filmova koji su bili u konkurenciji za neku od nagrada na međunarodnim festivalima. Dodeljena su dva Grand prix, dva specijalna priznanja i dve prve nagrade.

Od marta 2012. godine radi na mestu odgovornog urednika Redakcije za nauku i obrazovanje, u čijem sastavu su Rubrike za nauku, ekologiju i opšte obrazovanje.

Avgusta 2015. godine izabran je na mesto Glavnog i odgovornog urednika Obrazovno-naučnog programa RTS, a od septembra iste godine postavljen za v.d. direktora Televizije Srbije.

Kao autor naučno-dokumentarnih TV filmova dobio je više domaćih i međunarodnih priznanja na festivalima naučno-dokumentarnog, arheološkog i etnološkog filma.

Dobitnik je i više zahvalnica, povelja i plaketa za izuzetan doprinos na promociji, popularizaciji i razvoju nauke u Srbiji.

Član je Saveta Međunarodnog festivala etnološkog filma u Beogradu.

Član je Komisije Republike Srbije za saradnju sa organizacijom UNESKO.

 

Mihailo Vesović

Mihailo Vesović
savetnik predsednika Privredne komore Srbije

Mihailo Vesović, rođen 3. maja 1972. godine u Beogradu. Završio Mašinski fakultet u Beogradu, smer Industrijsko inženjerstvo.

Radio kao Sekretar Udruženja za metalnu i elektro industriju PKS, zatim obavljao funkciju Pomoćnika ministra u Ministarstvu privrede i privatizacije i Ministarstvu trgovine i usluga. Nakon toga bio Potpredsednik PKS zadužen pre svega za ekonomske odnose sa inostranstvom, Direktor Centra za inovacije i Zamenik generalnog menadžera PKS. Danas je savetnik Predsednika PKS, zadužen za poslove vezane za digitalnu transformaciju privrede.

Učestvovao u kreiranju prvog programa za podršku razvoja klastera, organizovao veliki broj međunarodnih sajamskih nastupa srpske privrede, predvodio veći broj međunarodnih trgovinskih misija, bio zamenik kopredsedavjućeg Mešovitog komiteta Srbije i Rusije, bio Predsednik Skupštine Nacionalnog naftnog komiteta, učestvovao u realizaciji većeg broja međunarodnih projekata EU i Svetske banke, bio koordinator više akcija Najbolje iz Srbije.

Maja Kremić

Maja Kremić
Nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković

Maja Kremić je poziciju nacionalne direktorke Fondacije „Novak Đoković“ preuzela u septembru 2018. godine nakon četiri godine provedene na poziciji direktorke Programa za prikupljanje donacija i odnose sa donatorima. Sa velikim iskustvom u oblasti menadžmenta, pogotovo sportskog, Maja Kremić je deo Fondacije Novak Đoković od njenog osnivanja, 2007. godine.

Maja Kremić je diplomirala sportsku psihologiju u Sjedinjenim Američkim Državama, a od 2014. kao deo top mendžmenta bavi se velikim brojem projekata koji se sprovode u okviru Fondacije „Novak Đoković“ koja se bavi ranim razvojem dece i predškolskim obrazovanjem.

Fondacija „Novak Đoković“ organizovana je da deluje kao globalna neprofitna organizacija koja prvenstveno ulaže u kvalitetno predškolsko obrazovanje u Srbiji, zemlji u kojoj tek svako drugo dete ima pristup predškolskom obrazovanju. Od osnivanja, Fondacija „Novak Đoković“ u predškolsko obrazovanje u Srbiji uložila više od 10 miliona dolara, izgradila ili rekonstruisala 38 vrtića, podržala je 683 porodica, 1 322 vaspitača je prošlo kroz dodatne obuke, a više od 20 000 dece je obuhvaćeno fondacijskim projektima. 

Jedan od strateških ciljeva Fondacije „Novak Đoković“ je da do 2030. godine 90% dece u Srbiji bude obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem (sada je 50%).

 


Ciljevi akcije

Osnovni cilj akcije “Prijatelj porodice” je podizanje svesti o značaju povezivanja rada i roditeljstva i kreiranja radne sredine u kojoj će zaposleni moći da daju maksimum, a da se istovremeno održi balans između posla i porodice. Nagrađivanjem najboljih primera pružiće se podsticaj i drugima da aktivno rade na usklađivanju posla i porodičnog života.

Prijavite se

Da biste učestvovali u akciji Prijatelj porodice 2018, neophodno je da se prijavite i popunite upitnik sa podacima u vezi sa vašim preduzećem ili organizacijom. Sva privredna društva, koja su članovi PKS, mogu da konkurišu za nagradu "Prijatelj porodice". Kategorije su: mala i srednja preduzeća; velika preduzeća i javna preduzeća / većinski državna preduzeća.