Чланови жирија

Марко Чадеж
председник Привредне коморе Србије 

Марко Чадеж је председник Привредне коморе Србије (ПКС) и члан  Борда директора Еврокомора (EUROCHAMBRES) из реда земаља ван ЕУ. На функцију председника ПКС изабран је у децембру 2014, са места потпредседника задуженог за модернизацију коморског система и директора представништава Коморе у Немачкој и Аустрији. Члан је Економског савета Развојне агенције Србије. Обављао је  функцију председника Управног одбора Агенције за страна улагања и промоцију извоза (SIEPA).
 
Стручњак је за српско - немачке односе и комуникације и један од оснивача и члан УО Форума Србија-Немачка.
 
Рођен је 1. јуна 1977. године у Београду. Школовао се у Немачкој, где је 2001. дипломирао на Академији за маркетиншке комуникације у Франкфурту.
 
Од 2003. до доласка у Привредну комору Србије, радио је у Амбасади Немачке у Београду – готово деценију као портпарол Амбасаде. Био је и координатор немачке медијске куће Deutsche Welle за Србију и Црну Гору и координатор програма и саветник за политичка питања и комуникације при Фондацији Конрад Аденауер у Београду.
 
Говори немачки и енглески.

Проф. др Славица Ђукић Дејановић
Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику

Проф. др Славица Ђукић Дејановић је рођена 4. јула 1951. године у Рачи. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу, а Медицински факултет, магистарске, докторске студије и специјализацију из неуропсихијатрије на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

У више мандата била је посланик у Народној скупштини Републике Србије, Савезном парламенту СР Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе. У прелазној Влади Републике Србије била је министар за бригу о породици и члан Интерпарламентарне уније. Обављала је функцију председника Народне скупштине Републике Србије од 2008. до 2012. године, као и функцију вршиоца дужности председника Републике Србије, од почетка априла до краја маја 2012. године. Од 2012. до 2014. године била је министар здравља у Влади Републике Србије.

Редовни професор, шеф Катедре за психијатрију и проректор за међународну сарадњу Универзитета у Крагујевцу. Била је најмлађа жена доктор медицинских наука у Шумадији и оснивач је дневне Психијатријске болнице. Обављала је функцију директора Клиничко-болничког центра у Крагујевцу у периоду од 1993. до 2000. године, а од 2014. до 2016. године била је директор Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић" у Београду.

Од августа 2016. године обавља функцију министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за демографију и популациону политику. На ову позицију је кандидује стручност, искуство, постигнути резултати у досадашњој каријери, као и чињеница да је обављала функције председника Народне скупштине Републике Србије у пуном мандату, министра за бригу о породици и министра здравља.

Аутор је седам књига, два уџбеника за студенте редовне наставе и један је од аутора три уџбеника за студенте после дипломске наставе. Аутор је и коаутор преко 200 научних и стручних радова. Носилац је признања Психијатријске секције Српског лекарског друштва, Повеље за допринос здравству града Крагујевца, као и Ђурђевданске награде.

Хоби јој је читање, писање, одлазак у позориште, а слободно време највише воли да проводи са унуцима Филипом и Нином.

Члан је Удружења психијатара Србије, а обављала је и функцију председника овог удружења у два мандата. Члан је Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године.

Зоран Ђорђевић 
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Рођен је у Београду 11. фебруара 1970. године. Завршио је Школу националне одбране - Високе студије безбедности и одбране. У фази је завршетка докторских студија из области економских наука, са усмерењем на финансијску контролу, управљање, извештавање и ревизију.
 
Мастер је економских наука - област: Међународно банкарство и финансије, заједнички програм на енглеском језику Универзитета Пантеион, Атина Грчка - Факултета за друштвене и политичке науке и Факултета за међународну економију, Београд. Професионално искуство стицао је на руководећим позицијама у области финансијског и извршног менаџмента у реномираним домаћим и међународним компанијама. Уско је усмерен на међународне финансије и банкарство, финансијску контролу и управљање, финансијско извештавање и ревизију. Од 2012. до избора за министра одбране 2016. године био је државни секретар у Министарству одбране, а од августа 2016. године Министар одбране.
 
Председник је Политичког савета за родну равноправност Владе Републике Србије (Резолуција УН 1325) и Национални директор за наоружање. Објавио је више радова у водећим домаћим и страним научним и стручним часописима из економије и финансија и више (чланака) радова у "Војном делу" и часопису "Рачуноводство". Стекао је више угледних професионалних сертификата. Члан је удружења Менса Србија. Говори енглески и руски језик. Одслужио је војни рок (1988/1989). Ожењен је, отац је ћерке и сина.

Горан Кнежевић
Министар привреде

Рођен је 1957. године у Банатском Карловцу. Основну и средњу школу завршио је у Зрењанину, а дипломирао на Економском факултету у Београду. 

Од 1983. до 1990. године радио је у Комбинату „Серво Михаљ Зрењанин“, а од 1990. до 2000. године обављао функцију генералног директора компаније „Серво Михаљ Турист“. 

Био је председник Извршног одбора СО Зрењанин и посланик у Народној скупштини Републике Србије. Од 2004. до 2009. године био је на функцији председника Општине Зрењанин, након чега и први градоначелник Зрењанина. Као градоначелник Зрењанина био је добитник престижног признања "Градоначелник с визијом", као најбољи лидер једне локалне самоуправе у Србији, док је Зрењанин истовремено проглашен "Градом будућности". 

Активно се бавио спортом као кошаркаш зрењанинског "Комбината Серво Михаљ", новосадске "Војводине" и београдског "Партизана". Био је репрезентативац СФРЈ. Играо је у тиму КК „Партизан“ у сезони 1978/1979 када је клуб освојио титулу шампиона Југославије, трофеј купа Југославије и трофеј европског купа „Радивоје Кораћ“. Од 2005. до 2006. године обављао је функцију председника Кошаркашког савеза Србије и Црне Горе. 

Био је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије од јула 2012. до септембра 2013. године. Обављао је посао саветника генералног директора НИС а.д. Нови Сад од октобра 2013. до краја јуна 2014. године, када је именован на функцију члана Одбора директора НИС а.д. Нови Сад. 

Од августа 2016. обавља функцију министра привреде у Влади Републике Србије. 

Члан је Српске напредне странке.  Ожењен, отац четворо деце.

Илија Церовић
в.д. директора Телевизије Србије
Главни и одговорни уредник Образовно-научног програма

Илија Церовић рођен је 30.05.1961. године у Тушињи, Црна Гора. Завршио је Филозофски факултет Универзитета у Београду 1985. године, са звањем Дипломирани археолог – праисторичар.

Од 1986. до 1991. године ради у Археолошкој збирци Црне Горе у Подгорици као археолог, где стиче стручно звање кустоса.

Од 1991. године започиње хонорарни рад, а од 1996. године стиче и стално запослење у РТС. У тадашњој Научној редакцији до 2001. године ради са звањем – уредник емисије. За то време аутор и уредник је преко 250 емисија, интервјуа и серија научно-истраживачког, документарног и научно-популарног жанра, међу којима се посебно памте емисије – серије Научни лексикон, Археолошко лето, Шаркамен – античка царска палата?, Пролазак келтског коњаника, МЕДИЈАНА 2000., Историја српске археологије, ECCE HOMO – Драгослав Срејовић, Папирни фениx, ВИМИНАЦИУМ – Lumen Meum, ИНОВАЦИЈЕ – корак даље, Разоткривање заборава, Знак нове ере, ...

Од октобра 2001. до марта 2012. године ради на месту Одговорног уредника Научне редакције. Новим концептом програма и стварањем предуслова за његову реализацију снимљено је више научно-популарних филмова који су били у конкуренцији за неку од награда на међународним фестивалима. Додељена су два Гранд приx, два специјална признања и две прве награде.

Од марта 2012. године ради на месту одговорног уредника Редакције за науку и образовање, у чијем саставу су Рубрике за науку, екологију и опште образовање.

Августа 2015. године изабран је на место Главног и одговорног уредника Образовно-научног програма РТС, а од септембра исте године постављен за в.д. директора Телевизије Србије.

Као аутор научно-документарних ТВ филмова добио је више домаћих и међународних признања на фестивалима научно-документарног, археолошког и етнолошког филма.

Добитник је и више захвалница, повеља и плакета за изузетан допринос на промоцији, популаризацији и развоју науке у Србији.

Члан је Савета Међународног фестивала етнолошког филма у Београду.

Члан је Комисије Републике Србије за сарадњу са организацијом УНЕСКО.

Михаило Весовић
саветник председника Привредне коморе Србије

Михаило Весовић, рођен 3. маја 1972. године у Београду. Завршио Машински факултет у Београду, смер Индустријско инжењерство.

Радио као Секретар Удружења за металну и електро индустрију ПКС, затим обављао функцију Помоћника министра у Министарству привреде и приватизације и Министарству трговине и услуга. Након тога био Потпредседник ПКС задужен пре свега за економске односе са иностранством, Директор Центра за иновације и Заменик генералног менаџера ПКС. Данас је саветник Председника ПКС, задужен за послове везане за дигиталну трансформацију привреде.

Учествовао у креирању првог програма за подршку развоја кластера, организовао велики број међународних сајамских наступа српске привреде, предводио већи број међународних трговинских мисија, био заменик копредседавјућег Мешовитог комитета Србије и Русије, био Председник Скупштине Националног нафтног комитета, учествовао у реализацији већег броја међународних пројеката ЕУ и Светске банке, био координатор више акција Најбоље из Србије.

Маја Кремић
Национална директорка Фондације Новак Ђоковић

Маја Кремић је позицију националне директорке Фондације „Новак Ђоковић“ преузела у септембру 2018. године након четири године проведене на позицији директорке Програма за прикупљање донација и односе са донаторима. Са великим искуством у области менаџмента, поготово спортског, Маја Кремић је део Фондације Новак Ђоковић од њеног оснивања, 2007. године.

Маја Кремић је дипломирала спортску психологију у Сједињеним Америчким Државама, а од 2014. као део топ менџмента бави се великим бројем пројеката који се спроводе у оквиру Фондације „Новак Ђоковић“ која се бави раним развојем деце и предшколским образовањем.

Фондација „Новак Ђоковић“ организована је да делује као глобална непрофитна организација која првенствено улаже у квалитетно предшколско образовање у Србији, земљи у којој тек свако друго дете има приступ предшколском образовању. Од оснивања, Фондација „Новак Ђоковић“ у предшколско образовање у Србији уложила више од 10 милиона долара, изградила или реконструисала 38 вртића, подржала је 683 породица, 1 322 васпитача је прошло кроз додатне обуке, а више од 20 000 деце је обухваћено фондацијским пројектима. 

Један од стратешких циљева Фондације „Новак Ђоковић“ је да до 2030. године 90% деце у Србији буде обухваћено предшколским образовањем (сада је 50%).